POVREDA PREDNJEG UKRSTENOG LIGAMENTA

Povreda prednjeg ukrstenog ligamenta

LCA  (lig. cruciatum anterius) predstavlja osnovu za funkciju mišića kvadricepsa. Povreda ove veze najčešća je ligamentarna povreda u sportu, a nažalost i jedna od najtežih. Činjenica da ovaj ligament održava stabilnost kolena tako što direktno povezuje dve kosti, bez potpore zglobne kapsule, ide u prilog ozbiljnosti rupture LCA.

Kako nastaje povreda?

U čak 80% slučajeva ruptura je rezultat nekontakne povrede. Česti su slučajevi da sportista samo padne u sred utakmice iako oko njega nema nikoga od protivničkih igrača. Mehanizam povrede je najčešće tzv. valgus-spoljašnja rotacija kada stopalo ostane fiksirano za podlogu, a istovremeno dođe do prekomerne rotacije u zglobu kolena. U ređim slučajevima do povrede ovog ligamenta može doći usled forsirane hiperekstenzije kolena. Ruptura može biti parcijalna ili potpuna, a nažalost, veoma često je udružena sa povredama drugih ligamenata (najčešće je u pitanju lig. collaterale tibiale), kapsule, hrskavice ili meniskusa. Pri samom povređivanju može se čuti zvučni fenomen ”klik” ili ”pop”, a sportisti najčešće navode da su osetili ”kako je nešto puklo u kolenu”, da su imali osećaj ”kao kada se prelomi štapić”…

Postavljanje dijagnoze

Ruptura LCA je klinička dijagnoza. Fizikalnim pregledom se može uočiti intezivni otok kolena (hemartros-izliv krvi u zglob). Ukoliko pritisak prstom u predelu otoka ostavlja udubljenje (tzv. testasti otok) i ukoliko je koleno ”toplo”, može se pretpostaviti da je došlo do rupture neke od veza kolena, koja je prouzrokovala izliv krvi u sam zglob. Pozitivni Lahmanov test, test prednje fioke i pivot shift test su prisutni kod povređenog sportiste. Ovim testovima se dokazuje nestabilnost zgloba kolena koja je nastala usled rupture LCA. Međutim, ukoliko je izliv krvi u koleno previše velik i ukoliko su bolovi intezivni ove testove nije moguće izvesti u akutnoj fazi povrede. NMR (magnetna rezonanca) jedna je od mogućih dijagnostičkih metoda, ali klinički pregled ipak ima prednost u postavljanju konačne dijagnoze. Česti su slučajevi da NMR pokaže jedno, a pri ”otvaranju” kolena ortoped vidi nešto sasvim drugo. Definitivna dijagnoza postavlja se artroskopijim, hirurškom intervencijom koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, pri čemu se u zglobnu šupljinu uvodi mikroskop kojim se tačno vidi koji elementi kolena su oštećeni.

Lečenje i povratak na teren

U akutnoj fazi povrede primenjuje se RICE metoda (R-rest, I-ice, C-compression, E-elevation). Ruptura LCA zahteva hirurško lečenje (rekonstrukcija LCA), nakon čega sledi duga i intezivna rehabilitacija (6-12 meseci). Za svakog sportistu sa ovakvom povredom rehabilitacija predstavlja ”najbitnije i najteže pripreme u karijeri”. Potpuni povratak na teren moguć je tek nakon dobijanja punog opsega pokreta u zglobu kolena, kao i vraćanja mišića kvadricepsa u prvobitno stanje u smislu mase, snage i izdržljivosti. Ukoliko se zna da dugotrajna imobilizacija i bolovi nakon hirurške intervencije dovode do ”skraćenja” svih pripoja i veza u zglobu kolena, a sama nemogućnost korišćenja povređenog ekstremiteta do ozbiljne atrofije mišića, onda se može prepostaviti koliko je težak povratak na teren posle ovakve povrede.